Ne bi se reklo da su kasidolci svestrani sportisti, ali da sport zivi kod njih svakako je tacno.
Fudbalski tim SLOGA iz Kasidola je takodje zapazen tim na nivou opstinskog takmicenja.
Konjicka sekcija Kasidol do sada od mogucih 45 u selo Kasidol doslo je 10 zvanja Viteza Ljubicevskih Konjickih Igara. Doneli su ih Kasidolci i tako osvetlali svoj i obraz sela. Bukvalno kasidolcima nije ravan niko. Kao da je Zivko Kasidolac ( Ivanovic ) ostavio poruku iza sebe, da se nikad ne predaju i da idu napred.
Istorijske znamenitosti
DAGODINA - potok, za koji se veruje da kad pocne da izvire nastupa doba ratova.
DILINDICA - izvor, za koji se veruje da je lekovit. Nalazi se izmedju sela Bare i Kasidola. Od izvora tece potok.
PERKIN BUNAR - izvor, u Lipovaci.
SAMOCEVA - dva izvora, gornji i donji. Za donji izvor takozvani Tocurak se veruje da je lekovit i da narocito leci bolesti ociju.
DILINDICA - izvor, za koji se veruje da je lekovit. Nalazi se izmedju sela Bare i Kasidola. Od izvora tece potok.
PERKIN BUNAR - izvor, u Lipovaci.
SAMOCEVA - dva izvora, gornji i donji. Za donji izvor takozvani Tocurak se veruje da je lekovit i da narocito leci bolesti ociju.
Popis Stanovnistva
Prema popisu iz 2002 godine u selu Kasidol zivi 1065 stanovnika u 216 domacinstava. Uporedni popis iz 1991 godine kaze da je tada u selu zivelo 1144 stanovnika u 232 domacinstva, pa se da zakljuciti da je broj stanovnika smanjen za 79, a broj domacinstava za 16, i dalje se smanjuje.
Opsti podaci o selu
Kasidol se nalazi na 14 kilometru udaljeno od pozarevca. Do njega se stize magistralnim putem Pozarevac - Veliko Gradiste, ckretanjem u desno na devetom kilometru prema selu Bare. Inace, nalazi se u istocnom delu Stiga. Selo se nalazi na nadmorskoj visini do 120 metara. Mestani sela su Srpskog porekla.
Prema popisu stanovnistva, odnosno poreskih glava, broja kuca i rukovodstva opstina 1839. godine selo Kasidol pripadalo je srezu Pamsko - poreckom sa sedistem u Velikom Gradistu. Opstina Kasidol tada je imala 101 poresku glavu i imala je 89 kuca.
Opstinsku upravu - rukovodstvo opstine sacinjavali su :
Glisa Jankovic, predsedatelj,
Mirko Jovicic, pomocnik i
Mladen Pavlovic pomocnik.
U popisu skola 1912 godine u srezu Pozarevackom, pored ostalih navodi se i skola u Kasidolu.
Seoska zavetina - slava sela je Spasovdan.
Opsti podaci o selu kazu:
Selo Kasidol ima 1230 hektara i 12 ari obradivog zemljista, a mestani se uglavnom bave zemljoradnjom.
Selo ima direktnu autobusku liniju sa Pozarevcom 4 puta dnevno, odnosno 2 puta preko vikenda. Selo ima telefonsku mrezu. struja je uvedena u selo 1961. godine. Postoje dve prodavnice mesovite robe. Ima mesnu kancelariju. Pored prodavnica u selu postoji i jedan kafic, kao i jedna kafana sportskog drustva. Uz sve to u selu ima i zanatlija kao sto su stolari, bravari i drugi.
Istorijat sela kaze da se selo Kasidol ne spominje u srednjovekovnim istorijskim izvorima. Prvi ga pominje Joakim Vujic 1826 godine, koji kaze da je prosao kroz Kasidol i stigao u selo Smoljinac.
Po legendi nekada su isto selo sacinjavala danasnja sela Bare, Beranje i Kasidol. Zavladala je kuga, stanovnistvo se razbolelo, pa od jednog sela napravise gore pomenuta tri.
Prema predanju Kasidol je dobio ime po nekom Kasi, a po drugima naziv potice po konjskom kasu. Inace ovo selo nadaleko je poznato po konjarstvu. U srpsko - turskim ratovima iz sela je ucestvovao citav eskadron konjice, kazu vojni zapisi. Danas se u selu odrzavaju konjske trke, jer selo ima trkacku stazu ( hipodrom), najveca trka je na Todorovu subotu.
Prema popisu stanovnistva, odnosno poreskih glava, broja kuca i rukovodstva opstina 1839. godine selo Kasidol pripadalo je srezu Pamsko - poreckom sa sedistem u Velikom Gradistu. Opstina Kasidol tada je imala 101 poresku glavu i imala je 89 kuca.
Opstinsku upravu - rukovodstvo opstine sacinjavali su :
Glisa Jankovic, predsedatelj,
Mirko Jovicic, pomocnik i
Mladen Pavlovic pomocnik.
U popisu skola 1912 godine u srezu Pozarevackom, pored ostalih navodi se i skola u Kasidolu.
Seoska zavetina - slava sela je Spasovdan.
Opsti podaci o selu kazu:
Selo Kasidol ima 1230 hektara i 12 ari obradivog zemljista, a mestani se uglavnom bave zemljoradnjom.
Selo ima direktnu autobusku liniju sa Pozarevcom 4 puta dnevno, odnosno 2 puta preko vikenda. Selo ima telefonsku mrezu. struja je uvedena u selo 1961. godine. Postoje dve prodavnice mesovite robe. Ima mesnu kancelariju. Pored prodavnica u selu postoji i jedan kafic, kao i jedna kafana sportskog drustva. Uz sve to u selu ima i zanatlija kao sto su stolari, bravari i drugi.
Istorijat sela kaze da se selo Kasidol ne spominje u srednjovekovnim istorijskim izvorima. Prvi ga pominje Joakim Vujic 1826 godine, koji kaze da je prosao kroz Kasidol i stigao u selo Smoljinac.
Po legendi nekada su isto selo sacinjavala danasnja sela Bare, Beranje i Kasidol. Zavladala je kuga, stanovnistvo se razbolelo, pa od jednog sela napravise gore pomenuta tri.
Prema predanju Kasidol je dobio ime po nekom Kasi, a po drugima naziv potice po konjskom kasu. Inace ovo selo nadaleko je poznato po konjarstvu. U srpsko - turskim ratovima iz sela je ucestvovao citav eskadron konjice, kazu vojni zapisi. Danas se u selu odrzavaju konjske trke, jer selo ima trkacku stazu ( hipodrom), najveca trka je na Todorovu subotu.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Постови
